Cvećem protiv grada
Nadomak Bulevara kralja Aleksandra na ulazu u garažu neka dobra duša je usred betona posadila najlepše saksijsko cveće. I ne samo što ga je posadila, već ga, ne držeći ruke u džepovima, neguje, plevi i poliva tako da uprkos žege raste zdravo i veselo. Petonije, begonije, kadifice najrazličitijih boja.
Tu na korak-dva je i non-stop radnja sa ljubaznim osobljem, onim sa kojima imaš volju da razmeniš poneku komšijsku reč.
Naravno da je jednog dana tema bila to cveće usred betona, snažnije od betona, cveće koje čini da se lakše živi u gradu.
- Kako je lepo što ste posadili ovo cveće, rekoh ljubaznim prodavačicama.
- Ne, nismo ga mi posadili, već jedna stanarka iz ove višespratnice.
- Pozdravite je i recite da u njenom i vašem cveću uživamo i mi prolaznici.
- Biće joj milo, jer je ovih dana doživela malu neprijatnost. Neka od stanarki u istoj zgradi joj je poručila da ako voli cveće, neka ga sadi na selu. Neka ga ne nameće nama u gradu.
Zaista sam bio zapanjen. Nikada ne bih očekivao takvu reakciju. Razmišljao sam šta bi to moglo biti. Da li je reč o nekoj trenutnoj mrzovolji ili o pokondirenoj provincijalki. Ili o zavisti neke nesrećne osobe koja ničeg u životu više nema lepog, pa ne voli ni očiglednu lepotu cveća koja samo podvlači njen jadni život. Ili je reč o običnoj neslanoj šali osobe koja voli da na taj način anketira svet oko sebe.
Verovatno nije ništa od svega toga. Već nešto sasvim neočekivano. Ako osoba X pročita ovo o čemu pišem, bilo bi mi jako drago da mi objasni o čemu je reč. Ili prodavačicama u radnji. Ako zna da objasni. Obećavam da neću biti neprijatan, već samo radoznao.
© 2006 - 2024 Cvećara Online. Sva prava zadržana