Kako postupati sa cvećem



Ljubitelji cveća koji ga gaje u svom stanu veoma često čine krupne greške, a pri tome su čak uvereni da rade sve kako je najbolje. Mnoge su ciklame, primule, begonije, fikusi i druge biljke, na primer uginule od prevelike ''pažnje'' svog neumešnog vlasnika. Osnovna i najčešća greška je neumerenost, u prvom redu u zalivanju. Posledice ovog pogađaju najteže sobno saksijsko cveće, koje je potpuno zavisno od ljudi.
 
    Leti kada su biljke u punoj vegetaciji, kad nastanu vrućine i suv vazduh, cveće u sobi u mnogim slučajevima dobija premalo vode. Ukućanima je takođe vrućina, pa su malo i lenji, a onda dolaze i godišnji odmori, a tada se prozori zatvaraju, spuštaju roletne i odlaze na duže vreme od kuće. Ako je cveće na balkonu ili terasi - ko bi baš za vreme najveće žege izašao i brinuo se za njega? Ljudi se onda teše time da su biljke u prirodi izložene i gorim prilikama, pa im se ipak ništa ne dogodi. Ali ne treba nikad zaboraviti da je gajenje cveća u saksiji veštački i nasilan metod. Zato se ne treba čuditi ako biljka u sobi, i pored sve ''pažnje'', nije htela da napreduje, a kad se izbaci napolje, ona se tamo posle izvesnog vremena oporavi i veselo raste. To samo znači da je ova biljka u prirodi naišla na pogodnije uslove za svoj razvoj od onih koje je imala u sobi.
 
    Zimi se ide u drugu krajnost. Napolju je ružno i hladno vreme, ljudi su mnogo više kod kuće i tada izražavaju nežnost prema svom cveću putem prekomernog zalivanja. Međutim mnogim biljkama zimi je potrebno mirovanje, pa ne mogu da troše onoliko vode koliko dobijaju, zbog čega počinju da im trule žilice. Velika toplota izaziva bujan rast, ali su mlade grančice i lišće krti zbog nedostatka dovoljne svetlosti i svežeg vazduha, pa nisu otporni na razne štetočine i bolesti.
 
    Biljke su živa bića i sa njima se ne sme postupati kao sa nekom mašinom. Jer među biljkama ima znatnih razlika, kako individualnih, tako i u pogledu vrste i sorte i na to se mora bezuslovno obratiti pažnja. Biljka se neće nikad pridržavati tačno određenih pravila, već se pravila moraju podešavati prema njima, prema njihovoj prirodi. A da bi cveću, u skladu sa njihovom prirodom, pružili pravilnu negu tokom zime, treba se pridržavati sledećih pravila:
 
    1. Odvojiti sve sobno cveće u dve grupe: na cveće koje ne podnosi preko zime velike temperature i na cveće koje takve temperature podnose. Za hladne odnosno mlake prostorije su većina kaktusa, araukarija, sanseverija, ciklame, primule i amarilisi; za tople sobe su razne begonije, afričke ljubičice, asparagusi, filadendroni, palme i fikusi.
 
    2. I u toploj i u hladnoj prostoriji biljkama je potrebno što više svetlosti i dovoljno svežeg vazduha. To važi i za podrume u kojima prezimljavaju olijanderi, hortenzije, minđušice i druge slične vrste.
 
    3. Promaja i nagla promena temperature škodi biljkama. Zato nije dobro da saksije sa cvećem stoje direktno na dasci ispred prozora gde uvek struji hladan vazduh. Prilikom provetravanja odmaknuti stalak sa cvećem od prozora ili ga pokriti papirom.
 
    4. Cveće se ne sme stavljati u plizini peći ili radijatora.
 
    5. Ne treba biljku zalivati zimi dok je zemlja u saksiji još vlažna.
 
    6. Nikad cveće ne zalivati hladnom vodom. Temperatura vode treba da bude jednaka temperaturi prostorije. Preporučuje se da se posle svakog zalivanja napuni kantica vodom i ostavi u blizini cveća do sledećeg zalivanja, tako da vodu zagreje toplota vazduha oko cveća.
 
    7. Biljke u hladnoj prostoriji treba zalivati ređe i mnogo manje nego one u toploj sobi. U redovno zagrejanoj sobi treba ih zalivati jednom nedeljno a u hladnoj sobi dovoljno je dva-tri puta mesečno. Veoma je teško odrediti šta znači mnogo, a šta malo zalivati i kada treba odnosno ne treba zalivati. Jedino se može reći da zemlja treba da bude malo vlažna, što se može najbolje utvrditi opipavanjem prstima ili po zvuku saksije; ako saksija odzvanja jasnim zvukom znači da je zemlja u njoj suva, a ako odzvanja prigušenim zvukom zemlja je mokra.
 
    8. Kada je vreme oblačno cveće zalivati manje ili nikako, a kada je sunčano zalivati više.
 
    9. Biljke koje rastu ili cvetaju treba zalivati obilnije nego one koje miruju ili su precvetale.
 
    10. Prilikom zalivanja treba paziti da se voda ne sipa direktno na ''srce'' biljke, već uz samu ivicu saksije. Ako prizemni listovi neke biljke prekrivaju zemlju moraju se drugom rukom pridignuti i ispod njih sipati vodu, jer baš ovakve biljke u sredini trule.
 
    11. Treba nastojati da i vazduh oko biljke bude, po mogućstvu, dovoljno vlažan. Suv vazduh pogoduje pojavi raznih štetočina na cveću, naročito crvenog pauka. Zato je potrebno vazduh češće vlažiti pomoću raspršivača, a na peć ili radijatore stavljati posude sa vodom. U hladnoj prostoriji ne treba prskati i stvarati vlažan vazduh, a u toploj to treba činiti češće.
 
    12. Biljkama prija čistoća, zato im treba češće oprati lišće mlakom vodom