Probajte da u lokalnoj cvećari naručite pustinjsku ružu :)
Svako ko dodje u Tunis je opsenut blještavim podnevima i upornim prodavcima. Šetajući čuvenim tuniskim bazarima, gde je cenjkanje sastavni deo prodajnog rituala i gde se, ukoliko ste vešti, cena može oboriti desetak i više puta, tako da stvarnu vrednost nečega i ne možete znati,najviše pažnje budi "pustinjska ruža".
Taj delić Sahare nude kao suvenir u svakom turističkom mestu na obalama Mediterana, kao savršenu ravnotežu prema ćilimima raskošnih boja, keramici i drugim proizvodima afričkog kontinenta.
Neupućeni misle da je "pustinjska ruža" od kamena, a nije. Taj kristalizovan, rascvetan oblik od peska, soli i kvarca nalik ruži, taložen je milenijumima u jamama i pećinama duboko ispod nivoa mora i velikog slanog jezera, danas potpuno sasušenog, piše Tanjug.
Slano jezero je nastalo tako što je u davnoj prošlosti bilo sastavni deo Sredozemnog mora, ali se tokom burnih tektonskih poremećaja odvojilo od njega i kao veliko jezero, površine 6. 000 kvadratnih kilometara, postepeno sušilo pod zracima žarkog pustinjskog sunca.
Ispod tog pojasa još uvek ima vode. Kako je to depresija, dešava se i sada da, zavisno od godišnjeg doba, voda na pojedinim mestima izbije na površinu, jer teži da se izjednači s nivoom mora. Na tim mestima se stvaraju mala jezera slane vode koja se, zbog velike koncentracije soli i pod dejstvom visokih temperatura, pretvaraju u slane kristale. Njih priroda vaja u vidu listića, nalik laticama ruža, sakupljenih u sitnije ili krupnije cvasti.
Sve se to dešava u jamama i pećinama ispod isušenog jezera gde ima vode, jer "pustinjska ruža" ne bi mogla neprestano da se "rascvetava" ukoliko ne bi bilo vlage. Zahvaljujući tome, stvaraju se veliki blokovi kristala iz kojih lokalno stanovništvo "otkida" komade različitih veličina i oblika i prodaje ih turistima.
"Pustinjske ruže" prodavci često prskaju vodom. Mislili smo da to čine kako bi naglasili neutralnu boju peska. Kasnije smo saznali da je to neophodno kako bi "ruža" preživela. Ona je, zapravo, dosta porozna i ako bi je ostavili više meseci bez vlage, počela bi da se kruni i nestaje. Ne može ni u vodi da opstane, jer bi se, zbog svog sastava, istopila.
Interesantno je da se mogu videti ljubičaste i plave "pustinjske ruže". To su, medjutim, ofarbani komadi koji, budući da su porozni, lepo primaju boju i izgledaju na prvi pogled prirodno. Neupućeni će ponekad poverovati veštim trgovcima da je reč o prirodnoj retkosti i skupo platiti tu obmanu.
"Pustinjska ruža" je zaista autentičan suvenir Tunisa. Poput nama poznatih stalaktita i stalagmita, svaki izvadjeni oblik je jedinstven, neponovljiv i unikatan. Dva ista komada jednostavno ne postoje.
Zato nije ni čudo što svaki posetilac ove lepe zemlje na severu Afrike u svom prtljagu ponese makar i minijaturnu "pustinjsku ružu", kao sećanje na dah najveće pustinje na svetu.